Београд, 19. јун 2015. године
У Београду је у петак 19. јуна 2015. године одржана конференција на високом нивоу о сајбер-безбедности. Организатори скупа су Министарство унутрашњих послова и Дипло Центар, а подршку је дала Мисија ОЕБС-а у Србији. На скупу је учествовало седамдесет високих представника државних институција, приватног сектора, академске заједнице и невладиних организација, а говорили су, између осталих, и државни секретар у Министарству унутрашњих послова Александар Николић, амбасадор Финске у Србији Пека Орпана, и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Петер Буркхард.
Свеопшта дигитализација друштва, поред бројних предности, доноси и ризике по све сегменте друштва – од корисника преко привреде до државних институција и критичне инфраструктуре. Неопходно је да Србија што пре изгради ефикасан институционални вишепартнерски оквир за сајбер-безбедност, закључак је ове конференције. Скуп је реализован као друга фаза пројекта “Ка националном оквиру за сајбер-безбедност у Србији: изградња вишепартнерске платформе” организације Дипло Центар, након експертског скупа одржаног у мају у Истраживачкој станици Петница.
Отварајући скуп, државни секретар у Министарству унутрашњих послова Александар Николић истакао је да је сајбер-безбедност актуелна и ургента тема важна за Србију и због придруживања Европској унији и због председавања Србије ОЕБС-у, али пре свега као предуслов за благостање друштва. Он је додао да је неопходно што пре формирати институционални оквир и подсетио да у Србији постоји експертиза у институцијама и организацијама коју треба искористити.
Амбасадор Финске у Србији Пека Орпана пренео је искуства врло успешног финског модела свеобухватне сајбер-безбедности који подразумева блиску сарадњу свих државних институција као и партнерство са приватним и невладиним сектором, академском и техничком заједницом и медијима, дајући као пример да преко 2000 компанија волонтерски учествује у мрежи организација за инциденте.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Петер Буркхард нагласио је да је Мисија током протеклих година помагала институције и друштво у Србији у области реформе сектора безбедности, а да је тема сајбер-безбедности однедавно постала део овог процеса.
Помоћник министра у Министарству туризма, трговине и телекомуникација Сава Савић најавио је да ће нацрт закона о информационој безбедности ускоро бити стављен на јавну расправу, подсећајући да је информациона безбедност један од шест приоритета у Стратегији развоја информационог друштва до 2020. године.
Директор програма сајбер-безбедности Дипло Центра Владимир Радуновић навео је да је данас могуће, са скромним знањем и ресурсима од свега неколико хиљада евра, извести сајбер-напад којим би се парализовала Србија – институције, критична инфраструктура, комуникације и финансијски сектор – проузрокујући штету од преко 10 милиона евра дневно, те да је хитно потребно успоставити независан и ефикасан национални Центар за брз одговор на сајбер-инциденте (CERT) по угледу на моделе из других држава.
Стефани Фреј испред швајцарске федералне јединице за координацију технологијама подвукла је да сајбер-претње не познају границе, те да је успостављање национале контакт тачке за међународну сарадњу у области сајбер-безбедности од изузетне важности за Србију, и подсетила да је председавање Србије ОЕБС‑у добра прилика да се облици сарадње даље дискутују на нивоу земаља ОЕБС региона.
Током дискусије додатно је подвучена неопходност сарадње свих актера у земљи, с обзиром да је већина мрежа и компјутера – а који могу бити и мета напада и злоупотребљени за нападе – у приватном власништву, док су знање и контакти махом у академском и невладином сектору.
У оквиру ширег процеса у септембру предстоји и јавно слушање у Парламенту Србије уз подршку Женевског Центра за контролу оружаних снага (DCAF).
