Popularna i pretežno tekstualna enciklopedija Wikipedia uskoro će dobiti unapređenje – video sadržaje koji se mogu uređivati kao i tekstualni. Organizacija koja je odgovorna za njen rad nada se da će ovim potezom revolucionisati svoju referentnu lokaciju i podstaknuti davaoce sadržaja – od televizija do muzičke industrije – da omoguće ulazak više video materijala u javni domen.
Osoba koja uređuje članak za Wikipediju naići će kroz dva-tri meseca na novo dugme sa oznakom „Add Media“. Kad ga pritisne pojaviće se interfejs pomoću kojeg će tražiti video – u početku iz tri spremišta s materijalom koji nije zaštićen autorskim pravima – i prevući odgovarajuće delove u članak, a da ne mora da instalira nikakav softver za uređivanje ili konvertovanje videa. Rezultat će se pojaviti kao video odlomak ugrađen u članak.
Wikipedia potom planira da korisnicima ponudi načine da u potrazi za videom koji se može uvoziti pretražuju čitav Web, a u planu je i obezbeđivanje alatki pomoću kojih će se video odlomci uređivati, dopunjavati i reorganizovati na samoj lokaciji Wikipedije, kao što se to sada radi s tekstom.
„Omogućiti ljudima da vašem videu dodaju komentare, uređuju ga i poboljšavaju na isti način kao što to čine s vašim tekstualnim prilozima, izvanredna je stvar. To će stvoriti audio-vizuelnu predstavu našeg sveta koja će brzo postati jednako opisna i kolaborativna kao što je to Wikipedia u tekstualnom svetu“, rekao je Piter Kaufman, izvršni producent njujorške kompanije Intelligent Television, specijalazovane za dokumentarnu produkciju, koja institucijama u oblasti kulture i obrazovanja pomaže da svoje radove postave na internet.
Video spremište na koja će se oslanjati nova alatka u početku će biti nazvana Internet Archive koji sadrži skoro 200.000 video snimaka, uključujući dokumentarce, intervjue i neobične sadržaje kao što su obrazovni odlomci iz pedesetih godina prošlog veka. Drugi izvor će biti nazvan Wikimedia Commons, baza sa preko četiri miliona medijskih datoteka, uključujući i mnoge video snimke. (Bazu održava Wikimedia Foundation, koja je stvorila i Wikipediju.) Treći izvor, Metavid, spremište je govora i pretresa američkog Kongresa. Titlovi koji prate ove video snimke služiće kao zgodan sistem obeležavanja i korisnici koji traže određene reči i fraze zahvaljujući njima moći će lakše da nađu odeljak govora koji hoće da uvezu.
Ključni deo ovog video projekta Wikipedije – koji delom finansira i Mozilla Foundation, tvorac Firefoxa, Web čitača otvorenog koda – jeste insistiranje da svaki video koji uđe na njene stranice mora biti zasnovan na formatima otvorenog koda. Pošto će se u budućnosti dugmetom „Add Media“ u potrazi za video sadržajem pretraživati ceo Web, postoji nada da će ovaj zahtev privoleti davaoce sadržaja, motivisane željom da se pokažu i kroz Wikipediju, da svoj materijal stave u javni domen. „Kad video otvorenog koda postane vidljiviji na Webu, davaoci sadržaja će uskočiti u voz – da ne bi ostali na stanici“, smatra Majkl Dejl, softverski inženjer u njujorškoj kompaniji Kaltura koja sarađuje s Wikimedijom.
Projekat obuhvata i razvijanje Web alatki koje će olakšavati prebacivanje i uređivanje videa. Kad Wikipedijin urednik nađe odgovarajući snimak, moći će da ga pregleda i označi početne i krajnje tačke delova koji ga zanimaju a da ne mora da razmišlja o konverziji. „Današnji postupak je veoma komplikovan, što je poznato svakom ko je morao da preuzima snimak s Interneta, konvertuje ga i uredi“, kaže Dejl, ističući posebno zbunjujuću gomilu nekompatiblinih video foramata kakvi se danas koriste. „S novim sistemom Wikipedije ljudi će lako ubacivati video medije na strane na način kakav ranije nije bio moguć“, smatra on.
Kaltura razvija alatke koje će olakšati uvoz videa. Njen sistem je prvi put javno prikazan proteklog vikenda na skupu Open Video Conference održanom u Njujorku.
