Revolucija u muzičkoj industriji na portabl planu započeta je u Japanu 1. jula 1979. Sony je tog dana pre trideset godina predstavio kasetni muzički plejer Walkman i započeo revoluciju u elektronskoj industriji tako što je promenio način na koji ljudi uživaju u muzici.
Do njegove pojave jedini način da se u hodu uživa u sopstvenom izboru muzike bilo je nošenje većih i težih kasetofona. Walkman je za razliku od njih mogao da se okači o kaiš, stavi u torbicu ili gurne u džep.
Prvi Walkman, model TPS-L2, koštao je 33.000 jena u Japanu, a 200 dolara u SAD, ali je uprkos relativno visokoj ceni fantastično primljen. Sledeće 1980. godine dnevni list Wall Street Journal proglasio ga je „jednim od najpoželjnijih statusnih simbola“ i objavio da se u SAD na kupovinu čeka i po mesec dana zbog prevelikog broja narudžbina.
Walkman je imao nekoliko odlika koje su u ono vreme bile inovativne – dve utičnice za slušalice, nezavisno upravljanje jačinom zvuka u levom i desnom kanalu i veoma uočljivo dugme koje je utišavalo zvuk da bi se omogućio razgovor bez prekidanja muzike ili skidanja slušalica.
Dizajn i većina mehanike modela TPS-L2 bili su zasnovani na modelu TCM-100 koji se pojavio 1978, ali nije bio označen kao Walkman. Bio je kasetni snimač namenjen poslovnim ljudima i novinarima koji žele da snimaju audio odlomke dok se kreću. TPS-L2 je tu tehnologiju uveo na masovno tržište.
Uspeh proizvoda s imenom Walkman doveo je do toga da je to postala jedna od najpoznatijih robnih marki na svetu – mada je malo nedostajalo da se to nikada ne desi. Plašeći se da reč „Walkman“ nije prava engleska reč, Sony je u početku za američko tržište izabrao ime „Soundabout“ (izvedenu od reči walkabout), a za britansko „Stowaway“. Tek godinu dana kasnije, 1980, ime Walkman postalo je globalni brend.
U sledeće dve godine brzo su razvijeni i novi proizvodi. WM-2 uveden 1981. bio je stilski bolje rešen, delovao je modernije od modela TPS-L2 i izrađivan je u nekoliko boja. Do 1983, svega četiri godine posle pojave Walkmana, Sony je predstavio WM-20, koji je imao iste dimenzije kao i kaseta. Potom je 1994. linija Walkman dodatno proširena aparatom D-50, prvim CD Walkmanom.
Većim delom osamdesetih i devedesetih godina Sony je bio neprikosnoveni vladar u personalnom audio prostoru. Prodao je na milione Walkman plejera i bio standard s kojim su se poredili svi drugi proizvodi. Međutim, stvari su počele da se menjaju kad se pojavila digitalna muzika.
Sonyjev prvi Walkman koji je prihvatao digitalne datoteke, NW-MS7, pojavio se u Japanu u decembru 2000, a sledeće godine i u drugim delovima sveta. Taj proizvod je povezao Sonyjev format fleš memorije MemoryStick s njegovim formatom audio datoteka ATRAC i sistemom zaštite od kopiranja MagicGate. U to vreme Sony nije znao da će ta formula biti pogubna za Walkmanovo vodeće mesto na tržištu prenosivih audio aparata.
Pojava digitalne muzike nije donela pogodnost samo korisnicima već je istovremeno snizila i barijeru za ulazak na tržište plejera. Odjednom su kompanije koje pre toga nikada nisu napravile digitalni plejer mogle da uzmu nekoliko čipova, dodaju im dugmad i ekran – ili taj posao prepuste nekom tajvanskom ugovornim proizvođaču – i ponude svoj plejer.
Korisnici su počeli da skidaju muzičke datotetke s interneta ili ih prebacuju s kompakt diskova u format MP3, a broj kompanija koje su im nudile plejere postajao je sve veći. Sony je s druge strane zahtevao da korisnici MP3 datoteke pretvore u format ATRAC pre nego što se prebace na Walkman.
Appleov ulazak na tržište 2001. s plejerom iPod bio je prvi korak u vrlo brzom uklanjanju Sonyjevog brenda s mesta najpopularnijeg u portabl muzici.
Poslednjih godina Sony je pod rukovodstvom Hauarda Stringera nastojao da ponovo oživi svoju liniju Walkman i prodaja je počela da raste. U finansijskoj godini koja se završila u martu, Sony je uspeo da proda sedam miliona digitalnih muzičkih plejera Walkman, dok je 2006. prodao 4,5 miliona. U ovoj fiskalnoj godini očekuje da proda 6,3 miliona primeraka. Smanjenje je delom posledica slabe ekonomije.
Sonyjev najnoviji udarni model, NW-X1000, ima poništavač šuma, svetao ekran osetljiv na dodir, mobilnu televiziju i mogućnost krstarenja internetom i gledanja video snimaka sa YouTubea. Prodaje se na većini velikih tržišta i podržava ne samo Sonyjev format ATRAC već i MP3, Windows Media i Linear PCM, kao i video formate AVC, MPEG4 i WMV9.
