Google je izgleda opčinjen brzinom. Njegov veb čitač Chrome je po ocenama mnogih već najbrži i kao Spidi Gonzales optrčava krugove oko dvojice velikih takmaca – Firefoxa i Internet Explorera, ali to izgleda nije dovoljno dobro za Google. Zbog toga je prionuo da napravi svoj protokol za prenos sadržaja i prošle nedelje objavio šta na tom planu radi.
Protokol aplikativnog sloja nazvan SPDY (izgovara se “spidi” – brzi) neće u potpunosti zameniti HTTP, standardni protokol ustanovljen 1996, već će ga u pojedinim delovima unaprediti kako bi ubrzao isporuku. Koliko će biti to ubrzanje? Posle prvih laboratorijskih testova u kojima je na simuliranoj kućnoj mreži korišćen prototipski čitač Chrome i samostalno razvijen veb server, Google tvrdi da je koristeći SPDY mogao oko dva puta brže da učita 25 veb lokacija izabranih između 100 vodećih. Preciznije rečeno, lokacije su učitavane deset puta i SPDY je u odnosu na HTTP strane učitavao brže u rasponu od 27% do 60%, a kad je korišćen i bezbednosni sloj SSL 39% do 55%.
Pošto su to rezultati iz laboratorije verovatno su dobijeni u optimalnim uslovima, što znači da će SPDY u prosečnoj kućnoj upotrebi davati drugačije rezultate. S druge strane, protokol je još veoma mlad tako da će kasnije možda postati i brži, zbog čega Google traži pomoć šire zajednice razvojnih programera. Očekujući njihov odziv objavili su ranu dokumentaciju protokola i uzorke koda. Takođe je objavljen i izvorni kôd prototipske verzije Chromea, dok će kôd servera biti objavljen uskoro.
U dokumentaciji su naveli razlike između dva protokola. SPDY će biti što je moguće više kompatibilan sa sadašnjim veb aplikacijama. To je postignuto tako što je u celosti sačuvana semantika zaglavlja aplikacijskih zahteva i odziva. Da bi regulisao protok podataka SPDY uvodi novu sesiju koja se nalazi između aplikacijskog sloja HTTP-a i TCP transporta. Performanse se unapređuju pre svega minimizovanjem kašnjenja tako što se mnogi konkurentni zahtevi HTTP protokola obavljaju u jednoj TCP sesiji, zahtevi se prioritizuju, a koristi se i kompresija kako bi se smanjio broj paketa i ukupna količina prenetih podataka.
Da bi protokol radio moraće da se unaprede i veb čitač i veb serveri ali ne i veb strane. Protokol neće doživeti uspeh ukoliko ga ne podrže i Internet Explorer i Firefox. Ubeđivanje Mozille da protokol ugradi u Firefox možda i neće biti teško, ali ubediti Microsoft neće biti nimalo lako, jer se stiče utisak da Microsoft mrzi sve što Google radi.
Google nije jedina kompanija koja nastoji da nađe način kojim će ubrzati isporuku veb sadržaja. Mlada izraelska kompanija FasterWeb očekuje da će sledeće godine ubrzati krstarenje vebom deset puta. Njihov pristup je drugačiji i svodi se na optimizovanje sadržaja sa strane davaoca sadržaja.
