Superkompjuter kompanije Cray u nacionalnoj laboratoriji Oak Ridž preuzeo je titulu najbržeg računara na svetu od instalacije koja je u junu bila na mestu broj jedan, a Kina je ušla u prvih deset sa svojim hibridom koji koristi i Intelove i AMD-ove procesore.
Unapređeni superkompjuter Jaguar u Oak Ridžu u Tenesiju, sada sa svojih 224.162 procesorskih jezgara postiže brzinu od 1,759 petaflopsa, dok je IBM-ov Roadrunner u nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor u Nju Meksiku usporio na 1,042 petaflopsa pošto je reparticionisan. (Petaflops je hiljadu biliona – deset na petnaesti – operacija u sekundi).
Najnovija lista 500 najbržih superkompjutera Top 500 objavljena je u ponedeljak na konferenciji SC09 u Portlandu, Oregon. Pravi se dva puta godišnje i ovo je njeno 34. objavljivanje. Ukupan kapacitet sistema sa liste sada je 27,6 petaflopsa, dok je u junu bio 22,6.
Roadrunner je u junu 2008. postao prvi kompjuter koji je prešao jedan petaflops na testu Linpack koji se koristi za rangiranje superkompjutera na listi Top 500. Vodeće mesto zadržao je do juna 2009, sa 1,105 petaflopsa, ali ga je posle reparticionisanja izgubio. Jaguar, koji je u junu bio na drugom mestu sa 1,059 petaflopsa, ojačan je novim procesorima sa šest jezgara i izbio na vodeću poziciju. Zasnovan je na Linux platformi XT5 kompanije Cray, koja koristi AMD-ove procesore Opteron. Njegova vršna brzina je 2,3 petaflopsa.
Na mestu broj tri je sistem Kraken na nacionalnom institutu za kompjuterske nauke Univerziteta Tenesija, koji postiže brzinu od 832 teraflopsa. Prošlog juna ovaj XT5 superkompjuter kompanije Cray bio je na šestom mestu sa svega 463 teraflopsa.
Najbrži kineski superkompjuter Tianhe-1 nalazi se u gradu Tianđin i postiže 563 teraflopsa, što mu je bilo dovoljno za peto mesto. Koristi Intelove procesore Xeon dok mu AMD-ovi grafički procesori služe kao akceleratori. Svaki čvor ovog sistema sa 71.680 procesorskih jezgara ima dva procesora Xeon i dva grafička procesora. Tianhe-1 je napravio nacionalni univerzitet za odbrambenu tehnologiju za nacionalni superkompjuterski centar koji opslužuje severnoistočnu Kinu u aplikacijama kao što su traganje za naftom i dizajniranje aviona.
Jedini preostali sistem među prvih deset koji nije iz SAD je četvrtoplasirani Jugene, koji je IBM napravio za istraživački centar Julich u Nemačkoj. Celom listom inače dominiraju američki sistemi koji su zauzeli ukupno 277 mesta, dok ih Evropa ima 153, a Azija 50. Da bi se plasirao na listu svaki kompjuter je ovog puta morao da postigne najmanje 20 teraflopsa, umesto 17,1 koliko je trebalo u junu.
Intelove procesore koristi 402 sistema sa liste (80,4%), što je tek neznatno više od 399 u junu. IBM-ovi procesori Power su na drugom mestu sa 52 sistema umesto prethodnih 55. AMD-ove Opterone koriste 42 sistema.
Većina sistema sa liste – njih 426 – sada koriste procesore sa četiri jezgra. Svega 59 koristi dvojezgarne procesore a samo četiri jednojezgarne. Šest sistema s najnovije liste koristi IBM-ove procesore Cell koji se ugrađuju i u igračke konzole PlayStation 3. Gigabit Ethernet se koristi za interno povezivanje u 259 instalacija, dok 181 koristi InfiniBand.
Hewlett-Packard prednjači u broju sistema na listi, sa ukupno 210 superkompjutera (ili 42%), dok je IBM drugi sa 185. Međutim, IBM-ovi sistemi u ukupnoj snazi svih sistema učestvuju sa 34,8% (umesto prethodnih 39,8), dok je udeo HP-ovih 22,8%.
Listu Top 500 formiraju Hans Mejer sa Univerziteta u Manhajmu, Džek Dongara sa Univerziteta Tenesija u Noksvilu i Erih Strohmajer i Horst Sajmon iz nacionalnog naučno-kompjuterskog centra za energetska istraživanja nacionalne laboratorije Lorens Berkli u Kaliforniji.
